O projektu

Promovisanje energetske efikasnosti u javnim zgradama

Projekat se odnosi na energetski efikasnu sanaciju javnih zgrada, uključujući uvođenje zgrada sa gotovo nultom potrošnjom energije (nZEB) i postavljanje krovnih solarnih panela na zgrade u odabranim opštinama širom Srbije.

Svrha projekta je da doprinese poboljšanju energetskog učinka u ciljanim zgradama, korišćenju obnovljivih izvora energije i da doprinese da stanovništvo i životna sredine imaju koristi od održivog, čistog, efikasnog i pouzdanog snabdevanja energijom.

Ukupni troškovi projekta iznose oko 77,68 miliona evra. Koncesioni zajam KfW-a (nemačka vlada subvencioniše kamatu) iznosi 50 miliona evra, dok grant iznosi 27,68 miliona evra (grant u iznosu do 2 miliona evra od nemačke Savezne vlade, investicioni grant do 20 miliona evra i grant za tehničku pomoć do 1,5 miliona evra koji obezbeđuje Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) i oko 4,168 miliona evra iz Nacionalnog programa Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć (IPA) II.

    -   Komponenta I obuhvata energetski efikasnu sanaciju oko 35 javnih zgrada u odabranim opštinama širom Srbije.

    -   Komponenta II obuhvata postavljanje solarnih panela na oko 125 javnih zgrada.

    -   Komponenta III obuhvata pilotiranje jedne do dve zgrade gotovo nulte energije (nZEB) u Srbiji.

Ministarstvo za javna ulaganja (MJU) Republike Srbije biće zaduženo za celokupnu koordinaciju i administraciju projekta.

Sporazum o zajmu je potpisan 27. oktobra 2023. godine, dok su Sporazum o grantu za grant Vlade Nemačke, Ugovor o grantu za sredstva REEP i Ugovor o grantu za IPA fondove potpisani 27. decembra 2023. godine.

Očekivani rezultati uključuju smanjenje godišnje emisije CO2 iz saniranog građevinskog fonda za najmanje 40% i za 6.900 tona ekvivalenta CO2 na osnovu finalne potrošnje energije. Emisije CO2 će biti dodatno smanjene za 4.850 tona ekvivalenta CO2 zbog potrošnje električne energije iz solarnih panela instaliranih na krovovima. Ukupno smanjenje emisije CO2 iznosi najmanje 11.750 tona, što je ekvivalent godišnjem proseku emisije iz 9.600 automobila. Da bismo razumeli ove podatke, možemo reći da bi bilo potrebno više od pola miliona stabala da apsorbuje ovu količinu CO2.

Projekat takođe traži aktivno angažovanje i uključivanje žena koje bi činile najmanje 50% osoblja angažovanog kroz projekat (u MJU i Konsultantu za implementaciju).

Rezultat programa takođe treba da budu 1-2 zgrade koje ispunjavanju standarde zgrade sa gotovo nultom emisijom (nZEB). Od 2019. godine nove javne zgrade u EU moraju da ispunjavaju standard nZEB. Ovo će biti pilot projekat za Srbiju jer trenutno ne postoje javne zgrade izgrađene po ovom standardu, niti je nZEB standard postavljen i usvojen u Srbiji.

Radna grupa koju čine predstavnici nekoliko institucija – Ministarstva za javna ulaganja (MJU), Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva finansija i Ministarstva zaštite životne sredine vodiće proces izbora zgrada za sanaciju. U Srbiji trenutno postoji oko 370 javnih objekata koji nisu obuhvaćeni nijednim programom i potrebno ih je renovirati.

Program obuhvata holistički pristup koji će se sastojati od mera energetske efikasnosti (npr. termoizolacija zidova i krova, zamena sistema za grejanje, itd.); strukturnih mera (npr. strukturna sanacija, krečenje, stabilni sistemi za gašenje požara vodom) i mera komfora (npr. sanacija sanitarnih prostorija, suzbijanje buđi). Mere energetske efikasnosti moraju činiti najmanje 50% mera u celom programu.

Energetska efikasnost je trenutno na niskom nivou u Srbiji. Koeficijent energetskog intenziteta je četiri puta veći nego u zemljama EU-28, a emisija CO2 u odnosu na USD/BDP je šest puta veća. Jedan od najvećih potrošača energije u Srbiji su privatne i javne zgrade sa učešćem od oko 45% u finalnoj potrošnji energije. Ukupno ima 2,2 miliona privatnih i 25.000 javnih zgrada, od kojih je samo 5% izgrađeno posle 1992. godine. Više od 50% građevinskog fonda u Srbiji je zastarelo i nije u skladu sa današnjim energetskim standardima.

Aktivnost je počela u avgustu 2021. godine i trajaće do februara 2026. godine.